Udova sam, mogao je to biti šarlvil moglo je biti bilo gdje
krećući se za ralom, poljima, mladi artur dok vreba
na farmu (roše?*) i pumpu arteškog
bunara, kroz zeleno staklo nalik kristalu lomnom,
što me pogađa u oko.
Gore sam, u spavaćoj sobi zavijam rane, on
ulazi, naginje se na krevet sa zastupljem, rumenih obraza,
velikih ruku što prkose vazduhu. Privlačan poput pakla je,
kako li se ovo moglo desiti pitao bi slučajno, pretjerano slučajno,
podižem zavoj, otkrivajući moje oko u okrvavljenom neredu;
sniva o Pou. zadihan.
Predajem se žestoko i brzo, nekom ko je to učinio. ti si.
on pada iznuren, plačući i grleći mi kolena. Grabim
mu kosu, sve mi to gori u prstima, gustoplamena je vatra,
nježne žute kose, ali sa jasnim nijansama crvenila,
rubedo. crvenog sjaja. kosom Jednoga.
O isuse želim ga. prljavi kučkin sin, što liže
mi ruku. povlačim se, odlazi brzo tvoja majka čeka, on
ustaje, odlazi, ali ne bez pogleda koji sijeva, iz
tih hladnoplavih očiju, što nište sve, on je taj u sumnjama
mojim, na krevetu smo. Nož imam za njegov uglađeni
grkljan. Puštam da sve nestane, dok se grlimo. Proždirem mu kosu,
debele vaške kao palčići beba, vaške poput lobanjina kavijara.
O arture, arture. u Adenu smo Abisinije, vodimo ljubav
pušimo cigare, ljubimo se, ali to je više od svega toga, azur,
plavi bazen, uljano glatko jezero, čuvstva nam se sudaraju, životinjski,
kristalinski zaliv, gdje lopte bojadisanog stakla pucaju,
šav smo na berberskom čadoru što puca, otvarajući se, poput grobnice,
široko, potpuno pokoreno.
* Roše - seoce u francuskim Ardenima blizu granice sa Belgijom, gde je devetnaestogodišnji Rembo napisao Boravak u Paklu. Peti Smit je 2017. godine kupila rekonstruisanu kuću u pomenutom selu, u kojoj je odrastao njen idol Rembo.
Preveo s engleskog Radomir D. Mitrić
Copyright Patty Smith
